Malo ko u kreševskom kraju nije čuo za uzrečicu „Nastradaše k'o Filipovići“. Koristi se kad nekog zadesi neka nezgoda, bez obzira na to kakva bila, često i u šaljivom tonu, što, međutim, nimalo ne odgovara uzrocima njena nastanka.

O tome kako nastradaše Filipovići u svom privatnom ljetopisu izvještava nas fra Anđeo Šunjić.

„Dne 7/3. 1883. tako je velik snieg upo, da se naši parmaka nie vidilo u Lučici našoj, toga vrimena bili su na Stanu na Vresnicam dva brata Filipovića, te kad jim je nestalo hrane, podju sjeromasi kući sa stokom, a snieg sve pado, najposli iznemognu kod Vantelice, te padnu i umru od studeni oni, i njihova stoka; a njihovi kućani podju da ih oslobode od pogibili, ali ih nadju ukočene u sniegu, i tako ih donesu u Kreševo, te je nji Upravitelj Ispostave prigledo, i javio u Fojnicu Kotarskoj oblasti, i odma su ovdi u Ogradju pokopani, jadni mladići što izgubiše život svoj po nepomlji, odma su mogli ići kući svojoj, dok je snieg počeo padati u danu, i u noći, a oni čekaj na Stanu dok velik upane, pak onda potjeraj stoku kući, te oni i stoka zajedno pogine na putu; nek jim se Bog smiluje dušam njihovim, doista žalostan slučaj.“

Milo Jukić